Šta danas znači pitanje na spomeniku „Zašto“

U noći između 22. i 23. aprila 2019, u 2:06 minuta, navršilo se 20 godina od žrtvovanja radnika RTS-a koji su uprkos važećoj naredbi o njihovoj evakuaciji ostavljeni da poginu u vazdušnom napadu NATO.

Piše: Miroslav Bojčić

Jedina moguća svrha tog žrtvovanja nesumnjivo se nalazila u sferi državne propagande. U svakom drugom smislu niko nije mogao da veruje da bi mu taj čin mogao doneti neke druge koristi. Dakle, šesnaestoro ljudi podmetnuti su da poginu da bi bili iskorišćeni, to jest da bi njihove seni bile upregnute u zvaničnu propagandnu mašineriju.

Advertisements

23. april 1999. godine u 2:06. VREME KADA RTS UBIJA „SVOJE“

Uvek sam se pitao: Ko su ti ljudi, koji vode svoju decu kući, a ostalu, unezverenu, preplašenu na smrt, ostave da zauvek nestanu? Koja su to deca, koja ostavljaju drugu decu, koja nemaju tako moćne roditelje? Ko ste vi iz mraka, koji vodite ovu zemlju? Koja snaga ove zemlje? Koje mračne sile?

Piše: Čedomir Petrović, dramski umetnik

Sirene za vazdušnu opasnost oglašavaju se u u 21.26. Unutrašnje i spoljne kamere se isključuju. Svi najviši rukovodioci napuštaju na vreme zgradu televizije.
Celokupno tadašnje rukovodstvo RTS, ovog puta, kao glavni organizator i producent, u koprodukciji sa NATO paktom, stiže samo nekoliko minuta nakon najmonstruoznijeg, zločina, streljanja svojih radnika. Stižu u istom trenutku, u svojim limuzinama i sa svojim šoferima. Znali su. Bili su tu. Negde u blizini. U mraku. Tu su najsigurniji. Plaše se dana i svetlosti i pevca i glogovog kolca.
Izlaze iz mraka Tašmajdanskog parka, gde su čekali da snime rušenje i smrt žrtvovanih radnika RTS. Trči kamerman, tonac, urednik, trči čitava ekipa prema užasu i vrište… Ton – Ide! Kamera – Ide… Akcija! Klaper udara u klapu – Ubistvo radnika RTS! Scena prva. Kadar… Snimaj, ne pitamo šta košta! Narod plaća!

Sumorni jubilej: 20 godina od bombardovanja RTS

Piše: Zoran Janić

Bliži se 20-ta godišnjica NATO napada na RTS, a taj sumorni jubilej i dalje je u znaku nerazjašnjenih okolnosti koje su dovele do smrti 16-oro tehničkih radnika Televizije u tragičnoj noći od 23. aprila 1999. Sudski postupak praktično ni dan-danas još nije otvoren, kao ni istraga, zbog čega porodice nastradalih trpe dodatne duševne boli. U odvojenom procesu osuđen je jedino bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je osuđen na 10 godina; izdržao je punu kaznu i danas je slobodan čovek. Nedopustiva je činjenica da je Tužilaštvo, u stvari, donelo odluku da prekine istragu koju su zahtevale porodice nastradalih (jasno je da Milanović nije mogao na svoju ruku da se ogluši o naredbu Savezne vlade o evakuaciji) na način koji ne poznaju savremena teorija ni praksa prava; istražni postupak je navodno „zamrznut“, čime je Više javno tužilaštvo u Beogradu (bivše vojno odeljenje) zapravo sprečilo porodice žrtava da istragu dalje vode same ili da se žale na odluku o prekidu. U tom „zamrznutom“ stanju istraga stoji već punih sedam godina.

Obeleženo 19 godina od pogibije radnika RTS-a

Tačno u dva sata i šest minuta navršilo se 19 godina od ubistva šesnaestoro radnika Radio-televizije Srbije u NATO bombardovanju zgrade u Aberdarevoj ulici, a poštu stradalim radnicima kod spomenika „Zašto?“ u Tašmajdanskom parku i ove godine su odali predstavnici RTS, predstavnici državnih organa i porodice poginulih.

Zašto? I Dokle?

Kod spomenika „Zašto“ u tašmajdanskom parku obeležena je 17-godišnjica bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije. Vence su položili ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, zamenik gradonačeklnika Beograda Andreja Mladenović, članovi porodica, kolege i prijatelji stradalih. 

„MUĆNI GLAVOM“, gost Lakić Djorović, potpukovnik u penziji

Radio emisija „MUĆNI GLAVOM“ neprekidno se emituje na talasima vikend programa Radio Beograda od subote, 23. novembra 2002. godine, u terminu od 15h do 16h.
Gost u studiju Radio Beograda 202, 18. aprila 2015, bio je potpukovnik u penziji Lakić Đorović. On je oficir koji je dve decenije proveo u Pravnoj službi Generalštaba JNA i VJ, bivši ratni vojni tužilac za Beograd i na Kosovu.

Saopštenje za štampu porodica žrtava sa RTS-a

Američka TV mreža Si-En-En (CNN) prenela je 20. januara blog slavnog lingviste i intelektualca Noama Čomskog, u kojem je teroristički napad na redakciju satiričkog nedeljnika „Šarli Ebdo“ nesrećno uporedio sa natovskim bombardovanjem Televizije Srbije, aprila 1999.

Petnaest godina od bombardovanja zgrade RTS-a! Ko je morao da zna, ko je znao, a ko je morao da zaštiti radnike?

I deceniju i po od stradanja u Aberdarevoj, nedostaju neki delovi slaglice ovog zločina. Predstavnici porodice ne odustaju od zahteva da svi odgovorni budu kažnjeni. Da li je jedna presuda dovoljna za ovaj slučaj, i da li su svi ostali amnestirani?

I međunarodnoj i domaćoj javnosti i dalje nedostaju odgovori. Strancima, zašto je RTS bombardovan. Svi ostali pitaju se da li su i zašto radnici RTS-a ostavljeni na milost i nemilost NATO-u.

Ko koliko zna, i ko bira da ćuti, u Oku, povodom petnaeste godišnjice bombardovanja RTS-a i pogibije 16 naših kolega, govore: predstavnici porodica i zaposlenih u televiziji. Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i Miroslav Bojčić, predstavnik porodica pri Komisiji.

Izvor: Radio-televizija Srbije

Govor Žanke Stojanović 23. IV 2014.

Poštovani prijatelji !

Pre nego se pomolimo za sve žrtve naše Srbije i žrtve radnika RTS, dužna sam da vas obavestim o nekoliko momenata iz traganja za istinom o ubistvu radnika RTS-a.
Petnaest godina prilažemo državnom tužilaštvu nepobitne dokaze da su državni i vojni vrh, uključujući Ministarstvo odbrane, bili precizno obavešteni, sa nekoliko strana, o predstojećem napadu na RTS. Tužioci, međutim, u najboljem slučaju ignorišu te dokaze, štiteći naredbodavce ubistva, i dajući prazna obećanja o procesu koji samo što nije počeo.

14 godina od bombardovanja RTS-a

U napadu NATO-a, pre 14 godina, ubijeno je 16 radnika RTS-a.

„Neko ko je morao da ih zaštiti to nije uradio. U dva sata i šest minuta raketa NATO pakta je prekinula njihove živote. Ostala je samo večita tuga i sećanje. Danas se, kao mi svih ovih godina, pitamo: Zašto?“, rekao je Miroslav Medić, koji se u ime porodica stradalih radnika RTS-a obratio okupljenima.

„Zašto je bilo potrebno da ovih 16 divnih ljudi izgubi svoje živote? Odgovor još uvek nismo dobili“, rekao je Medić, a preneo RTS. 

Ministre, zašto krijete dokaze?

Gospodine ministre odbrane,

Znamo da se bliži april i da dolazi još jedna godišnjica povodom žrtvovanja radnika RTS koji su poginuli u bombardovanju NATO 23. aprila 1999. Kao i već više puta dosad, Vi pokušavate da skinete svaku odgovornost sa svog ministarstva i sebe. Razlika između ovog Vašeg poslednjeg istupa i onih ranijih jeste što ste ranije iznosili samo neistine, dok se danas ne ustručavate da u Vaše manipulacije pokušate da uvučete i g. Jelka Kacina. 

Zahtev Specijalnom tuzilastvu

Danas su Zanka Stojanovic i Kuzman Stoimenosvski, u prisustvu advokata Dragoljuba Todorovica predali zahtev sledece sadrzine Specijalnom tuzilastvu:
Specijalno tužilaštvo

za organizovani kriminal,

Beograd

Z A H T E V

Lažni analitičar Miroslav Lažanjski

U „Politici“ od subote, 25. aprila, objavljena je kolumna vojnog komentatora i analitičara Miroslava Lazanjskog „Smetnje na transkriptima“, u kojoj se on bavi nedavnim svedočenjem potpukovnika Lakića Đorovića o umešanosti vojske u ubistvo šesnaestoro tehničara Televizije Srbije 1999.

Dosije RTS: Dva dokumenta Ministarstva odbrane Srbije

U traganju za dokazima o žrtvovanju njihovih najmilijih, porodice žrtava bombardovanja RTS-a obratile su se Ministarstvu odbrane već početkom 2001. Sredinom aprila prima ih tadašnji ministar odbrane Slobodan Krapović, potvrdivši da je Televizija Srbije u ratnim uslovima, kao sistem od velikog značaja za odbranu zemlje, bio pod direktnom ingerencijom njegovog ministarstva.

Na tom sastanku, porodice uručuju ministru i generalima listu sa 15 pitanja, koja se tiču moguće krivice vojske i ministarstva odbrane. Odgovore na ta pitanja nisu dobile do dana današnjeg, iako su se u međuvemenu sastale nekih petnaestak puta sa najvišim vojnim funkcionerima.

Šutanovac zaobilazi istinu

U danasnjem Blicu izasao je sledeci tekst:

Šutanovac: Dostupna sva vojna dokumenta

Autor: T. N. Đ. | 29.04.2009. – 05:00

Porodice žrtava bombardovanja RTS-a zatražile su juče od ministra odbrane Dragana Šutanovca da njegovo ministarstvo sudu podnese dokaze „da su državni i vojni vrh 23. aprila 1999. namerno žrtvovali šesnaestoro radnika RTS-a”.