Zašto? I Dokle?

Kod spomenika „Zašto“ u tašmajdanskom parku obeležena je 17-godišnjica bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije. Vence su položili ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, zamenik gradonačeklnika Beograda Andreja Mladenović, članovi porodica, kolege i prijatelji stradalih. 

„MUĆNI GLAVOM“, gost Lakić Djorović, potpukovnik u penziji

Radio emisija „MUĆNI GLAVOM“ neprekidno se emituje na talasima vikend programa Radio Beograda od subote, 23. novembra 2002. godine, u terminu od 15h do 16h.
Gost u studiju Radio Beograda 202, 18. aprila 2015, bio je potpukovnik u penziji Lakić Đorović. On je oficir koji je dve decenije proveo u Pravnoj službi Generalštaba JNA i VJ, bivši ratni vojni tužilac za Beograd i na Kosovu.

Saopštenje za štampu porodica žrtava sa RTS-a

Američka TV mreža Si-En-En (CNN) prenela je 20. januara blog slavnog lingviste i intelektualca Noama Čomskog, u kojem je teroristički napad na redakciju satiričkog nedeljnika „Šarli Ebdo“ nesrećno uporedio sa natovskim bombardovanjem Televizije Srbije, aprila 1999.

Petnaest godina od bombardovanja zgrade RTS-a! Ko je morao da zna, ko je znao, a ko je morao da zaštiti radnike?

I deceniju i po od stradanja u Aberdarevoj, nedostaju neki delovi slaglice ovog zločina. Predstavnici porodice ne odustaju od zahteva da svi odgovorni budu kažnjeni. Da li je jedna presuda dovoljna za ovaj slučaj, i da li su svi ostali amnestirani?

I međunarodnoj i domaćoj javnosti i dalje nedostaju odgovori. Strancima, zašto je RTS bombardovan. Svi ostali pitaju se da li su i zašto radnici RTS-a ostavljeni na milost i nemilost NATO-u.

Ko koliko zna, i ko bira da ćuti, u Oku, povodom petnaeste godišnjice bombardovanja RTS-a i pogibije 16 naših kolega, govore: predstavnici porodica i zaposlenih u televiziji. Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i Miroslav Bojčić, predstavnik porodica pri Komisiji.

Izvor: Radio-televizija Srbije

Govor Žanke Stojanović 23. IV 2014.

Poštovani prijatelji !

Pre nego se pomolimo za sve žrtve naše Srbije i žrtve radnika RTS, dužna sam da vas obavestim o nekoliko momenata iz traganja za istinom o ubistvu radnika RTS-a.
Petnaest godina prilažemo državnom tužilaštvu nepobitne dokaze da su državni i vojni vrh, uključujući Ministarstvo odbrane, bili precizno obavešteni, sa nekoliko strana, o predstojećem napadu na RTS. Tužioci, međutim, u najboljem slučaju ignorišu te dokaze, štiteći naredbodavce ubistva, i dajući prazna obećanja o procesu koji samo što nije počeo.

14 godina od bombardovanja RTS-a

U napadu NATO-a, pre 14 godina, ubijeno je 16 radnika RTS-a.

„Neko ko je morao da ih zaštiti to nije uradio. U dva sata i šest minuta raketa NATO pakta je prekinula njihove živote. Ostala je samo večita tuga i sećanje. Danas se, kao mi svih ovih godina, pitamo: Zašto?“, rekao je Miroslav Medić, koji se u ime porodica stradalih radnika RTS-a obratio okupljenima.

„Zašto je bilo potrebno da ovih 16 divnih ljudi izgubi svoje živote? Odgovor još uvek nismo dobili“, rekao je Medić, a preneo RTS. 

Ministre, zašto krijete dokaze?

Gospodine ministre odbrane,

Znamo da se bliži april i da dolazi još jedna godišnjica povodom žrtvovanja radnika RTS koji su poginuli u bombardovanju NATO 23. aprila 1999. Kao i već više puta dosad, Vi pokušavate da skinete svaku odgovornost sa svog ministarstva i sebe. Razlika između ovog Vašeg poslednjeg istupa i onih ranijih jeste što ste ranije iznosili samo neistine, dok se danas ne ustručavate da u Vaše manipulacije pokušate da uvučete i g. Jelka Kacina. 

Zahtev Specijalnom tuzilastvu

Danas su Zanka Stojanovic i Kuzman Stoimenosvski, u prisustvu advokata Dragoljuba Todorovica predali zahtev sledece sadrzine Specijalnom tuzilastvu:
Specijalno tužilaštvo

za organizovani kriminal,

Beograd

Z A H T E V

Lažni analitičar Miroslav Lažanjski

U „Politici“ od subote, 25. aprila, objavljena je kolumna vojnog komentatora i analitičara Miroslava Lazanjskog „Smetnje na transkriptima“, u kojoj se on bavi nedavnim svedočenjem potpukovnika Lakića Đorovića o umešanosti vojske u ubistvo šesnaestoro tehničara Televizije Srbije 1999.

Dosije RTS: Dva dokumenta Ministarstva odbrane Srbije

U traganju za dokazima o žrtvovanju njihovih najmilijih, porodice žrtava bombardovanja RTS-a obratile su se Ministarstvu odbrane već početkom 2001. Sredinom aprila prima ih tadašnji ministar odbrane Slobodan Krapović, potvrdivši da je Televizija Srbije u ratnim uslovima, kao sistem od velikog značaja za odbranu zemlje, bio pod direktnom ingerencijom njegovog ministarstva.

Na tom sastanku, porodice uručuju ministru i generalima listu sa 15 pitanja, koja se tiču moguće krivice vojske i ministarstva odbrane. Odgovore na ta pitanja nisu dobile do dana današnjeg, iako su se u međuvemenu sastale nekih petnaestak puta sa najvišim vojnim funkcionerima.

Šutanovac zaobilazi istinu

U danasnjem Blicu izasao je sledeci tekst:

Šutanovac: Dostupna sva vojna dokumenta

Autor: T. N. Đ. | 29.04.2009. – 05:00

Porodice žrtava bombardovanja RTS-a zatražile su juče od ministra odbrane Dragana Šutanovca da njegovo ministarstvo sudu podnese dokaze „da su državni i vojni vrh 23. aprila 1999. namerno žrtvovali šesnaestoro radnika RTS-a”. 

Otvoreno pismo ministru odbrane Draganu Šutanovcu

Niste održali javno obećanje

Autor: U ime porodica, Žanka Stojanović, učiteljica u penziji

Preuzeto iz lista Danas

Poštovani ministre Šutanovac,

Septembra 2007, nakon sastanka sa porodicama žrtava bombardovanja Televizije Srbije, obećali ste da ćete „učiniti sve što je potrebno“ da pomognete „otkrivanju pune istine o pogibiji 16 radnika RTS-a“, jer je Vaše ministarstvo zaključilo kako je najbolje da se „čitav sudski postupak“ u vezi s tim zločinom „obnovi“, u svetlu novih dokaza. 

Pescanik o RTS-u

Svetlana Lukić: Dobar dan. Ispraznio se grad, ispraznili su se gradovi, i neka su, ostalo je ovo mlado zeleno i procvetalo drveće i ostale su bebe. Izmileli su napolje oni mali ljudi koji su rođeni negde u novembru, a ovako lepo vreme, ako se sećate, i isto tako procvetalo drveće, ali bez beba, bilo je pre deset godina za vreme bombardovanja. Ovih dana biće tačno deset godina od kako je NATO avijacija gađala Radio televiziju Srbije kada je poginulo šesnaestoro zaposlenih na RTS-u. Nema sumnje, to smo manje više svi slutili i znali – da je režim Slobodana Miloševića znao da će se to dogoditi i da je tih šesnaestoro ljudi žrtvovano. Na početku današnje emisije ćete čuti nekoliko starih stvari za koje nam se čini da je dobro da ih ponovo čujete, i neke nove. Govoriće najpre gospodin Miroslav Bojčić. Miroslav je naš bivši kolega i prijatelj porodica poginulih radnika RTS-a, on je veoma često sa njima bio na sastancima kod raznih vojnih ministara, od Davinića do Šutanovca. 

Priznanje kroz poricanje

Zoran Janic

Piše: Zoran Janić

U traganju za dokazima o žrtvovanju radnika RTS, porodice žrtava 2001. uputile su Ministarstvu odbrane listu od nekih 15 pitanja vezanih za ulogu vojske, zatraživši jasan, precizan i, po mogućstvu, što hitniji odgovor.

Vojne vlasti odazivaju se tom zahtevu punih šest godina kasnije. Odgovor u ime ministarstva potpisuje pukovnik Zoran Puhač, načelnik Uprave za odnose sa javnošću. Tim umnogome nemuštim odgovorom pozabavićemo se samo zato što kroz totalno odricanje svake odgovornosti, u njemu zapravo nalazimo – čitalac će ubrzo videti – nehotičnu i nesvesnu spremnost Vojske da prizna svoju nesumnjivu umešanost u taj državni zločin, nemogućnost da prikrije istinu. 

Десет година од бомбардовања РТС-а

Двадесет трећег се навршило десет година од бомбардовања зграде Радио-телевизије Србије када је погинуло 16 радника ове медијске куће.

Гости у студију покушаће да пронађу одговоре на питања шта је довело до бомбардовања Телевизије и зашто у међународној јавности нису разјашњени разлози бомбардовања РТС-а. Зашто у домаћој јавности још није разјашњено да ли су и зашто радници РТС-а остављени на немилост НАТО-у. Да ли је само једна пресуда довољна за овај случај и да ли су сви остали амнестирани. Како су се према овом случају односили медији, а како политичари….

Гости уредника и водитеља, Зорана Станојевића биће: Љиљана Смајловић, новинарка, Зоран Јанић, аутор књиге „Тишина у Абердаревој“. Душан Радуловић, главни и одговорни уредник Првог програма Радио Београда, Вељко Ђуровић, сниматељ Скај Њуза и Ненад Ристић некадашњи директор Телевизије Београд.

Link za download emisije na sledecoj adresi